Natali Blojel

Veoma je verovatno da estrogen podstiče stvaranje neuralnih dendrita u mozgu, i to pre svega u hipokampusu i u frontalnom režnju. To znači da estrogen podstiče brzo umrežavanje nervnih završetaka – pa time, dakle, i pamćenje i mišljenje.

Oboljenja srca i krvotoka mogu takođe da učestaju pri nedostatku estrogena, dakle, takođe nakon klimakterijuma. Kod žena s oko pedeset godina raste rizik da dožive srčani udar. Dok su zahvaljujući redovnom lučenju estrogena u plodnom periodu krvni sudovi žene zaštićeni, sada zbog pada nivoa estrogena primat dobija LDL holesterol, koji oštećuje krvne sudove.

A previše estrogena može da dovede do povećane telesne težine.

Estrogen – da još jednom rezimiramo – reguliše menstruacioni ciklus. Pod njegovim uticajem sazrevaju jajne ćelije sposobne za oplođenje, on izaziva oslobađanje jajne ćelije i priprema matericu da se embrion ugnezdi u njoj. U pubertetu, pojačani nivo transmitera estrogena u krvnoj plazmi obezbeđuje nastanak ženskih oblina i početak polnog sazrevanja. Estrogen ženu čini ženom. I ništa više… Tako se mislilo dvadesetih godina prošlog veka. A onda su primetili da u pozadini estrogena stoji jedan složeni regulativni kružni tok, kod koga su s jedne strane transmiteri hipotalamusa i hipofize koji utiču na proizvodnju hormona u jajnicima, dok s druge strane estrogen utiče i na obe ove strukture u mozgu.

Estrogen utiče na različite kognitivne sposobnosti, kao što su učenje i pamćenje, on reguliše to koje ćemo strategije ponašanja i rešavanja problema koristiti, a od njega zavise i naša raspoloženja. Nervnim ćelijama nekih oblasti u mozgu potreban je estrogen da bi funkcionisale. A to važi i za muškarce i za žene. Jer i muškarci imaju ovaj hormon. Da bi mogli da misle.

Ali čovek uopšte ne mora da se trudi da bi umro. Mnogi već i pre vremena hitaju ka tom cilju.

Pubertet je mnogo povezan sa izgradnjom identiteta, i kao da si tada bio neka druga osoba. Kad se osvrnem na to doba, više mi se čini da gledam neku nepoznatu osobu, koju bih mogla da pitam: „Ko je bila ta, tadašnja Sara?“ I danas ima dana kada se osećam kao u pubertetu.

U pubertetu čovek mnoga osećanja doživljava ne samo veoma intenzivno nego i prvi put, a to im daje ogromnu snagu.

Hormoni, dakle, nagone i podstiču, koče i umiruju.

Otkriveno je da hipofiza, žlezda u mozgu veličine graška koja se nalazi iza čela, upravlja testisima i jajnicima. Prvi put je mogao da bude izolovan estrogen, a ubrzo zatim i progesteron. A mnogi su muškarci, među kojima i psihoanalitičar Sigmund Frojd i pesnik Vilijam Batler Jejts, išli na „štajnahovanje“. Procedura je tako nazvana po bečkom lekaru Eugenu Štajnahu, koji je prvi sprovodio „vazektomiju radi podmlađivanja“. On je, naime, pretpostavio da se presecanjem semevoda u mošnicama muškarca neće izazvati samo njegova sterilnost i neplodnost – već da će se osoba na taj način i podmladiti. Zato što će joj zadržavanje sperme povećati i seksualnu i mentalnu energiju. To je, uzgred, pretpostavka koju dele i kineski taoizam i indijska tantra.