Simonida Milojković

– Ne povređujem ni sebe ni druge. Ali tebe, Zorice, hoću. Vratiću ti za sve što si mi učinila.

Nikada ništa nemoj voleti toliko jako da ne možeš gledati kako umire

Ljubav ima tu moć da najozbiljniju osobu napravi neozbiljnom, najmoralniju nemoralnom, najlepšu da naruži, najpametniju zaglupi, najoštriju otupi, najsrećniju da unesreći.

, draga moja Jelena, kako smo svi pametni kad treba da damo savet drugom! Ali ajd ti izdrži najezdu tih bodljikavih loptica od čička koje se kotrljaju venama, zarivaju u mišiće, vitlaju po želucu, melju i srce i mozak i ono mesto u grudima gde ne znam da li baš stanuje duša, ali gde strašno boli!

Od čoveka. Od samog čoveka zavisi da li će bol i bes usmeriti ka sebi i uništiti se dovršavajući posao svog mučitelja, ma ko on bio, ili će bol i bes pretočiti u inat i rešiti da se najinteligentnije osveti onom ko ga je povredio.

Muškarci su mahom pičke i kukavice. Retko ko ima muda da kao čovek raskine i da lepo kaže zbog čega te ostavlja. Samo prestane da zove, počne da izmišlja neke poslove, obaveze, probleme zbog kojih ove nedelje ne može da se vidi sa tobom, a onda iste izgovore ponovi i sledeće nedelje i one nakon nje... Posle prestane i da odgovara na tvoje pozive... I dok se ti preispituješ i vrtiš film unazad, sto puta premotavaš iste scene i pitaš se gde si to pogrešila, zoveš ga, plačeš i ponižavaš se, on već proslavlja mesec dana ljubavi sa nekom drugom.

Svašta može čoveku da ubije život: bolest, metak, nož, otrov... Ali čoveka u čoveku može da ubije samo droga.

To ti se, mala moja, zove ljubav na prvi pogled. Prepusti se osećanjima i uživaj. Nema tog pića niti droge koji mogu izazvati taj čaroban osećaj. Gledam one moje pijance u Skadarliji, pa mi bude žao. Oni piju i piju i nalivaju se pokušavajući da veštački stvore taj osećaj zaljubljenosti, tu prijatnu vrtoglavicu u glavi, to kad izgubiš tlo pod nogama i otkriješ da ti oslonac više i ne treba jer umeš da letiš…

Danas kad čovek priča, ovaj drugi ga ne sluša, već smišlja šta će on da kaže kad uzme reč. A ja pažljivo slušam, saosećam sa čovekom, razumem ga i nikada nikoga ni zbog čega ne osuđujem. Ne leči terapija, leči empatija.

– Šta je empatija?

– Saosećajnost.

akve kao ja, zaljubljene i poslušne lude sa kojima nema neizvesnosti, sa kojima muškarac uvek zna na čemu je, koje ga slepo slušaju i vole više od sebe, ovakve kao ja brzo dosade.