Momčilo Petrović

Pukovnik se iskašljao i najzad progovorio gledajući pravo:
– Čovek nikada ne može biti siguran da neće pogrešiti.

– Ti ne ideš u lov – nastavljao je Krcun – i ne znaš kako se lovi tetreb. Kad mu dođe vreme parenja, on priziva ženku pevanjem

i tad ispruži vrat i pomera ga nagore i nadole. Zbog toga mu se zatvaraju uši i spuštaju očni kapci, pa niti vidi, niti čuje. Lovci, kad čuju njegovu pesmu, skoro da mogu da ga živog stave u torbu. E pa, pogledaj njih, sve tetreb do tetreba – pokazivao je Bursaću slike.

Službenici Udbe, trenirani da u sve sumnjaju i da nikome ne veruju, sada su, odjednom, počeli da veruju svima. Svaka dostava da je neko bliži Staljinu nego Titu prihvatana je kao istinita, a nabeđeni je hapšen bez ikakve druge provere.
Nikada građani svoje probleme nisu lakše rešavali: ko je hteo prijateljevu ženu, prijavljivao ga je Udbi. Ako je želeo tuđu zemlju, ako mu se zamerio šef ili mu je kolega na poslu brže napredovao… sve je rešavala anonimna dostava. Udba je dolazila i uklanjala problem. Doslovce.

O prilikama u Beogradu u prvim posleratnim godinama, ustrojstvu Ozne i Udbe i njihovim metodama, i o nekim detaljima kriminalističke istrage

Posle oslobođenja bio je jugoslovenski ministar industrije, a potom je uhapšen zbog saradnje sa ustašama i veza sa Staljinom.

Čto cilj istrage? Istina? Ne, nije istina. Istina ima raznih, ono što je istina za mene, za mog druga Jovana nije, druzja!