Džonatan Hajt

„Šta je smisao života?“ Opet, oslanjajući se na antičku mudrost i modernu nauku, možemo naći ubedljive odgovore na pitanje svrhe unutar života. Konačna verzija hipoteze sreće jeste da sreća dolazi iz međuprostora. Sreća nije nešto što možete naći, pribaviti ili postići direktno. Morate postići neophodne uslove i onda sačekati. Neki od tih uslova su unutar vas, poput koherentnosti među delovima i nivoima vaše ličnosti. Drugi uslovi nalažu odnos sa stvarima izvan vas: baš kao što su biljkama potrebni sunce, voda i dobro zemljište da bi napredovale, ljudima su potrebni ljubav, rad i povezanost sa nečim većim. Vredi stremiti odgovarajućim odnosima između sebe i drugih, između sebe i svog rada, i između sebe i nečeg većeg od sebe. Ako potrefite te odnose kako treba, osećaj svrhe i smisla će se pojaviti.

S obzirom na to da većina ljudi u modernim zapadnim državama živi u bezbednim svetovima gde se optimizam i motivacije pristupa generalno isplate, i s obzirom na to da većini ljudi u psihoterapiji treba da se opuste, a ne da se stegnu, po decu je verovatno najbolje da razviju najpozitivniji afektivni stil, ili najviši skup (S iz Petog poglavlja), koji njihovi geni dozvoljavaju. Velika nevolja teško da će imati mnogo – ili čak uopšte – učinka po decu. (S druge strane, deca su neverovatno otporna i nije ih lako oštetiti jednokratnim događajima, čak ni seksualnim zlostavljanjem, kao što većina ljudi misli.36 Hronični uslovi su daleko važniji.)

Zato je nevolja, naročito ako se potpuno nadvlada, verovatno najkorisnija u poznim tinejdžerskim i ranim dvadesetim godinama.