Rebeka Serl

Grešiš u vezi sa ljubavlju. Misliš da mora da ima budućnost da bi nešto značila, ali nije tako. To je jedino što ne mora ništa da postane. Važna je samo dok postoji. Ovde. Sada. Ljubav ne zahteva budućnost.

Ako želiš svoje snove, treba da težiš izobilju, ne oskudici.

Želela sam da prespava kod mene, ušuškana u onaj krevet, na sigurnom, udobno smeštena. Šta bi moglo da joj se desi dok je ja čuvam? Šta bi loše moglo da je dotakne ako ja nikad, nikad ne bih skrenula pogled?
Ali razumela sam da je neće biti. Razumela sam,

Majka mi je. Pomoći će. To joj je posao.

Jedino na budućnost možeš računati da te neće napustiti,

dete, rekao je. Budućnost te uvek nađe. Stoj mirno i naći će te.

Isto kao što se kopno pruža ka moru.

Nisam nikad imala vezu za jednu noć do sada – ali ovo je moralo da se računa, zar ne?