Džejms Suzman

Prelazak sa lovačko-sakupljačkog načina života na poljoprivrednu proizvodnju, kada se sagleda u odnosu na milione godina istorije čovečanstva, jeste bio revolucionaran. Promenio je način na koji su ljudi živeli, promenio je način na koji su razmišljali o svetu, način na koji su radili, te naglo povećao količinu energije koju su uzimali iz prirodnih resursa, biljnih i životinjskih. I dogodio se u deliću evolucione sekunde. Ali nijedan učesnik te revolucije nije mislio da radi nešto posebno značajno. Najzad, kada se sagleda u odnosu na životni vek jedne osobe ili čak u odnosu na niz generacija, prelazak na bavljenje poljoprivredom odvijao se postepeno. Ljudi i mnoštvo biljaka i životinja polako ali neumitno sve više su se povezivali i time zauvek promenili jedni druge.

Iako su mnogi na samom vrhu nekako uspeli da za sebe izdejstvuju veće plate, ekonomski krah je izazvao ogroman gubitak poverenja javnosti u ekonomiste. Jer, ako takozvani stručnjaci nisu videli da predstoji kriza, onda postoji valjan razlog da se preispita njihova stručnost. Problem je bio što su ljudi, pošto se ekonomija toliko dugo predstavljala kao nauka, počeli na stručnost uopšte, što je u datom kontekstu bilo sasvim razumljivo, da gledaju s više sumnjičavosti, čak i na stručnost u mnogo čvršće utemeljenijim naukama poput fizike i medicine. I tako je neočekivana kolateralna šteta finansijske krize bilo gubljenje svojevremeno gotovo potpunog poverenja u naučnike koji upozoravaju na klimatske promene izazvane opasnim delatnostima ljudi i epidemiologe koji su se trudili da objasne važnost imunizacije.

Iako su mnogi na samom vrhu nekako uspeli da za sebe izdejstvuju veće plate, ekonomski krah je izazvao ogroman gubitak poverenja javnosti u ekonomiste. Jer, ako takozvani stručnjaci nisu videli da predstoji kriza, onda postoji valjan razlog da se preispita njihova stručnost. Problem je bio što su ljudi, pošto se ekonomija toliko dugo predstavljala kao nauka, počeli na stručnost uopšte, što je u datom kontekstu bilo sasvim razumljivo, da gledaju s više sumnjičavosti, čak i na stručnost u mnogo čvršće utemeljenijim naukama poput fizike i medicine. I tako je neočekivana kolateralna šteta finansijske krize bilo gubljenje svojevremeno gotovo potpunog poverenja u naučnike koji upozoravaju na klimatske promene izazvane opasnim delatnostima ljudi i epidemiologe koji su se trudili da objasne važnost imunizacije.