Koji su stvarni uzroci engleske revolucije? Vigovci prethode marksistima u komotnom isticanju njene neizbežnosti po klasičnoj formuli dijalektičke simplifikacije ”nagomilanih problema koji nužno dovode do revolucije”, što je, zapravo, predujam ”nužnog i neizbežnog” dolaska njih samih na vlast. Najveći među vigovcima, Gardiner, drži da je bila nužna i neizbežna ”da bi se uspostavio suverenitet Parlamenta i utemeljila demokratija”. Jer, bez nje ove možda ne bi ni bilo. Možda. A možda i bi, zar ne? U svakom slučaju, ona zbog toga, zbog Parlamenta i Demokratije, nije vođena. Ni uspela. To još manje. To je istina koliko je istina da se kraljev sin rađa da postane kralj. Hoće li postati, međutim, ne zavisi samo od čina rađanja, već i od drugih okolnosti, što od svake neizbežnosti čini tek - puku mogućnost. Revolucija je, istina, uslovila demokratski razvoj, ali nije zato povedena, pogotovo zato neizbežna. U protivnom ćemo pasti u zabludu da u Cromwellu vidimo svesnog zatočenika britanske demokratije, 200 godina pre njenog formiranja.66