Goran Petrović

Човек повремено ипак треба да се измакне од свог дела како би видео греши ли. Од сада ће ми већи црквени празници томе служити. Можда је зато и одређено да они буду нерадни како би људи могли да размисле управо о томе шта су до тада урадили.

ла прицелити раселину прошлог и будућег времена.

Или му се све то причињавало од вишка литературе и мањка живота?!

Има људи чији је укупан изглед потчињен само одређеном делу тела, спојеним веђама, истакнутим јагодицама, љубопитљивим уснама, спуштеним раменима, несразмерним боковима или равним стопалима.

Новембарски свод се згрушавао у сипиномодро, претећи да прокапа.

– У тегли пекмеза начетој у понедељак никада не може да се запати плесан! – седмично му је мати аутобусом слала домаћу храну, а телефоном пратила савете.

– Ни књигу нипошто не отварај у уторак. Откада је света и века понедеоник је добар дан за почетак. Уторник је баксузан, ћорав. Додала бих, и траљав.

Има ствари које се никада не могу пронаћи ако су стално на истом месту

Књиге су као сунђери. Наизглед незнатне величине, шупљикаво, спужвасто ткиво је кадро да упије небројено много судбина, чак да у себе прими читаве народе. Шта су друго књиге о несталим цивилизацијама, но сунђери који су у себе сажели читаве епохе? До последње живе капи, док и сами нису стали да се суше, да се камене...

чему рецепти,

ако нешто не можеш

да дометнеш по своме укусу?

Пени, која раздељује копно од воде, прилазио је са исконским страхом и знатижељом. Па је на тренутак стао. Да би опрезно опкорачио неизмеран бели венац, осматрајући како га таласи умиљато грле, како се кротко свијају, као да од памтивека, од самог постанка света – баш на њега чекају.