Partizanska knjiga

Davanje svega od sebe nekako i ide kad imaš kome da daš sve od sebe, ali nezgodno biva kad nemaš

Bolje da čovek živi duže, pa i da ga malo boli. Bolje da umre čim počne da boli. Mantre i sentence. Umro je rano, pa ga se ne seća. I bolje. Ne zna kako je imati tatu. Bolje je što ga se sećaš i ipak imaš uspomenu. Ljudima je sve bolje i ništa nije bolje. Sve je bolje, kako se uzme.

Davanje svega od sebe nekako i ide kad imaš kome da daš sve od sebe, ali nezgodno biva kad nemaš, siguran sam da znaš sve o tome ili se jednostavno praviš da ne znaš jer ti je tako lakše, svejedno, morala bi da znaš, bilo bi poželjno, uputno, tako nekako

Glavni junak novog romana Srđana Srdića je čovek izmešten iz psihološke ravnoteže: on oseća nelagodnost u sopstvenoj koži, u porodičnom, profesionalnom i društvenom životu. Međutim, izvor njegovih problema nije psihološki – lične i intimne su samo manifestacije, a izvore treba tražiti u oštećenjima koja je pretrpeo usled dejstva savremene srpske istorije i društvene dinamike. Satori, kratko rečeno, donosi priču o čoveku koji beži iz svog života, polazeći na putovanje koje doživljava kao put samooslobađanja. U toj tački, nameće mi se poređenje sa Hašekovim Doživljajima dobrog vojnika Švejka. To je, u najvećoj meri, poređenje po suprotnosti, ali mislim da će korisno poslužiti

Ništa nisi prodao? Jesi li uopšte u rasadniku?”

„A gde bih bio?!”, malo me je vređao, jer sam ga uvek obaveštavao ako sam nekud morao

Pa na kraju biva samo: kada se pije, pije se do padanja u nesvijest; kada se bježi, bježi se brzo; kada se zaboravlja, zaboravlja se potpuno.

Obično se, kada treba donijeti važnu odluku, kaže: pusti neka prenoći. A istina je zapravo drugačija: čovjek je tupav ujutro, tupav u podne i tupav uveče. Tupavost je, štaviše, najveća upravo ujutro. Jeste li se pitali zašto je seks najbolji baš jutrom, onda kada dolazi kao prva stvar po buđenju? Zato što naš mozak — kojega, ionako, kako znamo koristimo tek petnaestak posto — tada najsporije i najlošije funkcioniše. To malo krvi koja se bezvoljno uputila put mozga tada je najlakše skrenuti naniže. Snen čovjek pod toplim pokrivačima je kao sretna vjerenica u radnji s vjenčanicama — sve mu možete prodati.

Uvijek sam bio sklon patetično-tragičnim razrješenjima: kada se ljubi, ljubi se samo jednom; kada se odlazi, odlazi se zauvijek; kada se kreće u rat, onda se i gine.

U životu, međutim, rijetko dolazite u priliku da primijenite svoj rafinirani osjećaj za tragično, te se zamišljeni uzvišeni princip najčešće troši na trivijalnosti. Pa na kraju biva samo: kada se pije, pije se do padanja u nesvijest; kada se bježi, bježi se brzo; kada se zaboravlja, zaboravlja se potpuno

a sreća, kao što znamo, najuspješnije zaglupljuje.