Pjer Šoderlo de Laklo

sve ljude poštenim a sve žene tako skromnim i tako opreznim

Ali ja se smirujem, a nada da ću se osvetiti razgaljuje mi dušu.

ima svega petnaest godina, pravi ružin pupoljak; doduše veoma nespretna i nimalo izveštačena

jer kuda sve vodi nezadovoljena želja?

Zar ima zadovoljstva sa čednim ženama? Mislim na one koje zaista veruju: uzdržljive i usred zadovoljstva, one vam pružaju uživanja samo upola. One ne znaju za ono potpuno predavanje sebe, za ono sladostrasno pijanstvo u kom se zadovoljstvo prečišćava u svojoj preteranosti, za te blagodeti ljubavi.

Možda ćete otkloniti tu smetnju, ali nemojte uobražavati da ste je uništili: ako pobedite ljubav prema Bogu, nećete pobediti strah od đavola

ad čovek želi da stigne, treba da putuje poštanskim kolima i glavnim putem

Možemo biti raspusne samo sa ljudima koje mislimo uskoro da napustimo.

Ah, neka podlegne, ali neka se bori; ako nema moći da pobedi, neka ima snage da se odupire; neka natenane uživa osećajući svoje slabosti i neka bude primorana da prizna svoj poraz.

nešto rđavo će pre učiniti onaj koga ne zadržava ta moćna kočnica.