Oto Oltvanji

U poslednje vreme sam previše pričao sa ljudima čiji je posao bio da pričaju. Bilo je dobro za promenu sedeti za pultom radničkog restorana u kom su ljudi progovarali samo kad su želeli nešto

Uglavnom je ona pričala. Ne postavljam previše pitanja. Čekam i slušam. Na kraju više saznate tako.“

Kad sam imala dvadeset godina, izgledala sam kao i svi ostali. Sad kad sam prešla sedamdesetu, izgledam kao ja. Ta činjenica oslobađa.

Postoje trenuci u čovekovom životu kad sve kockice legnu na svoje mesto

Život uvek ima olabavljene niti i ponekad je bolje ostaviti ih da se same rasparaju

Ružnoća je u oku posmatrača