Momčilo Petrović

Нема сумње да се негде спрема ново издање, које ће нам протумачити оно што сада проживљавамо.

Нашој будућности стоји на путу често само наша прошлост.“

Последњи пут, колико се зна, дописивано је уочи 5. октобра. Бранислав Лечић и писац Душан Ковачевић признали су да су поправљали Коштуничине шансе на изборима, тако што су у пророчанство додали да ће се „у Србији појавити човек чије ће презиме бити исто као и назив места у коме је рођен“ (Коштуница је рођен у Коштунићима) и да ћемо за његове владавине „нашијем парама ићи по цијелом свијету“ (да ће Србији бити укинуте визе).

Нема сумње да се негде спрема ново издање, које ће нам протумачити оно што сада проживљавамо.

Четрнаест година касније ово је Пери Тодоровићу, власнику Малих новина, првог таблоида у историји српске штампе,

Јован Ђорђевић, знаменити српски историчар и књижевник, аутор текста српске химне Боже правде

Али човек снује, а Бог одређује

Ужива незаслужено глас новинара, без икакве научне спреме, без ичега књижевног у стилу

бирократији има доста и паметних, а доста и поштених људи; само они што су паметни нису поштени, а који су поштени нису паметни

Нашој будућности стоји на путу често само наша прошлост.“

Ти људи који су без постепености искочили на високе положаје, чинили су утисак ратних богаташа, и нису умели да се одмах нађу у новом достојанству; једни збуњени и сплетени, други напети и покондирени (…) У вођењу послова било је испрва устумаралости и несигурности… због оскудице искуства и извежбаности, губила се глава пред сваком тешкоћом и ствари се заплетале без потребе.“