Vudi Alen

je rekao Maks Šulman – vrlo duhovit pisac koji je, pored Mikija Spilejna, zaslužan za svako moje slučajno druženje s knjigom – „Obogati se, spavaj do podne i jebe ti se za sve.“

Smislio sam nekoliko viceva i otkucao ih na andervudu nespretno udarajući po tipkama. Tako me je krenulo i, pošto je sreća uvek bila na mojoj strani, moja majka, ozbiljna žena sa srcem od tečnog azota, nakratko prestavši da me svakodnevno šamara reda radi, iznenada je rekla, „zašto ne pokažeš te tvoje fore Filu Vasermanu

Roditelji su joj bili divni ljudi, neuporedivo bolji od mojih, čiji je život bio deset decibela bučniji. Rozenovi su živeli dobro, nisu se stalno svađali, bili su kulturni, putovali su i imali lepu kuću. U poređenju s njima, moji roditelji su bili pećinski ljudi koji su me odgojili kao kromanjonca i Harlinini roditelji nije trebalo da dozvole svojoj ćerki da se uda za mene. Istina, bio sam perspektivan u svom poslu ali nisam se mnogo pokazivao kao osoba. I dalje sam bio glup (to vam je kao vožnja – nikad se ne zaboravlja), nekulturan, neurotičan, potpuno nespreman za brak, u emocionalnom haosu i provlačio sam se još od šesnaeste godine na onome što je Noel Kauard nazvao „talenat za zabavu“.

Bila je i pomalo luckasta jer Bog u božanskom rukavu svoje bele odore skriva raznorazne prljave trikove.

Znam o čemu sad razmišljate: kakva sam ja budala? S obzirom na profil ličnosti koji sam vam upravo opisao, zašto se nisam izvukao, isfolirao da sam umro i počeo život iz početka s manje potencijala za emocionalnu katastrofu? Nemam odgovor na to pitanje. Samo znam da je šarmantna osoba s krupnim plavim očima uvek mogla da pokrene hiljadu brodova.

Celokupna scena se promenila i sve one osobe koje sam hteo da impresioniram kad sam bio mlad nestale su u tom nekom ambisu.

To je bio još jedan moj film čiji sam zaplet protkao magijom. Pre mnogo godina jedna pronicljiva kritičarka napisala je knjigu o motivu magije koji se ponavlja u mojim filmovima. Istorija je potvrdila njena zapažanja. Čini mi se da se jedina nada za ljudski rod krije u magiji.

A kako sam ja sve to podneo? I zašto sam retko davao izjave ili sam delovao isuviše uzrujano kad su me napadali? Pa, s obzirom na zlonameran haos koji vlada u besmislenom univerzumu, šta je jedna mala lažna tvrdnja u svetlu svih dešavanja? Drugo, kad ste mizantrop, to ima i svojih prednosti – nikad ne možete da se razočarate u ljude.

Pažljivo planirane demonstracije kojima bi mi stotine građana pružile podršku nisu se održale zbog toga što je taj dan bilo divno vreme za odlazak na plažu.

Uvek me je privlačilo sve što je iziskivalo samoću, kao što je vežbanje mađioničarskih trikova, sviranje saksofona ili pisanje, pošto tako nisam morao da dolazim u kontakt s drugim ljudima koji mi se nisu sviđali ili kojima nisam verovao ni iz kakvog objašnjivog razloga. Kažem „ni iz kakvog razloga“ jer potičem iz velike, brižne porodice u kojoj su svi uvek bili fini prema meni. Kao da sam bio rođeni gad.