Čarls Dikens

ako ne možeš da postaneš neobičan idući pravim putem, nikad to nećeš postići idući krivim. Zato nikad više nemoj lagati, Pipe, pa ćeš živeti dobro i umreti spokojno

Nemoguće je znati dokle dopire u svetu uticaj ma kog dobrog i čestitog čoveka koji vrši svoju dužnost; ali ko je to osetio, zna kako ga je to dirnulo, i znam sasvim sigurno da je ono malo dobrog, koje se mešalo s mojim šegrtovanjem, dolazilo od prostog i zadovoljnog Džoa, a ne od mene, nemirnog, častoljubivog i nezadovoljnog

što me je odgajila „rukom“

Jednom zauvek, nisam je voleo ništa manje zato što sam sve ovo znao, i to me nije ništa više obuzdavalo nego da sam predano verovao da je ona ljudsko savršenstvo.

Jednom rečju, bilo mi je nemoguće odvojiti je, u prošlosti ili sadašnjosti, od najunutrašnjijeg života moga bića.

– Reći ću ti – reče ona istim brzim i strasnim šapatom – šta je prava ljubav. To je slepa odanost, samouniženje koje ne pita, krajnja potčinjenost, poverenje i vera uprkos sebi i uprkos celom svetu, davanje celog srca i duše zlotvoru, kao što sam ja učinila!

Nemoguće mi je potpuno izraziti koliki mi je bol zadala pomisao da je Estela pokazala imalo naklonosti tom gadnom, nezgrapnom i mrzovoljnom zvekanu, koji je tako daleko ispod prosečnog čoveka.

I sada verujem da to treba pripisati nekom čistom žaru velikodušnosti i nesebičnosti moje ljubavi prema njoj što nisam mogao da podnesem pomisao da se ona toliko unizila.

Estela, do poslednjeg časa mog života ostaćeš deo mog bića, deo ono malo dobroga u meni, deo zla.

Ceo taj prizor pojavljuje mi se opet u živim bojama tog trenutka, sve do kapljica aprilske kiše koje su blistale u zracima aprilskog sunca na prozorima