Antonio Skurati

petnih žila, formirajući gotovo savršenu piramidu, vernu matematičkim zakonima renesansne perspektive, kao da je njihovu trijumfalnu borbu naslikao jedan Mazačo ili Pjero dela Frančeska. Krajem tog oktobra hiljadu devetsto dvadeset i druge, u očima Nikole Bombačija i drugih italijanskih delegata komunistička revolucija još ne može da izgleda kao kajanje pobednika – za to treba da prođe dosta godina – ali svakako već izgleda kao žal poraženih.

Antonio Gramši, najsjajniji um KPI, koji je u delegaciji zajedno sa Bombačijem, vrlo je lošeg zdravstvenog stan

Sad nam svi govore da je rat završen. Ali mi se i dalje smejemo. Mi smo rat. Budućnost pripada nama. Ne vredi, tu ne može ništa da se učini, ja sam poput zveri: osećam vreme koje dolazi.

Raširenih nozdrva, u ovoj polupraznoj dvorani osećam miris veka, a onda pružam ruku, opipavam puls svetine i siguran sam da je ovde moja publika.