Nele Karajlić

Sivilo se šunja kroz krvotok, a kiša obara pogled i ne dâ ljudima da podignu glavu. A u pognutoj glavi kote se mračne misli. I truju li je, truju.

umetnost, to je istina, a život, to je kopija onoga što želimo da budemo.

Ćale je bio lud, ali je lud bio i ceo svet. Zato je ćale i mogao da ga razume. Malo je bilo normalnih kojima je to bilo jasno. Ali i ti normalni su s vremenom poludeli.

postoji išta preče od budućih pokolenja? Zar ona nisu najvažnija svetost naših života? Zar ta pokolenja nisu zaslužila naš dar? A ima li svetijeg dara od tebe samog? Ti im poklanjaš sebe, svoj život, da bi od tela tvog i tvoje žrtve oni napravili kamen temeljac za neki budući, pravedni svet. Ti si taj koji za to ne dobija ništa! Ništa neće poneti tvoje ime, ali u tom Ništa leži i sve tvoje spokojstvo.“

On nije umro, jer smrt za njega više ne postoji. Jedino za smrt nema vaskrsenja! Ona kad se desi, ne ponavlja se!

vinulo sunce. Jasno i vedro. Kao i uvek posle kišne noći.

Ti si mi otvorio vrata onoga što sam najviše voleo, vrata muzike, ti si mi pokazao svet, bio sam spreman da te pratim do kraja, da ti ispunim sve želje, u meni si imao i najodanijeg slugu i najiskrenijeg prijatelja, ja sam jedini znao sve tvoje tajne, čuvao ih kao da su moje, ja sam pratio sva tvoja osećanja, ugađao im, branio te pred neprijateljima, trpeo uvrede upućene tebi, bio sam tvoj apostol!“

Tu se strese. Prvi put u svom životu oseti da je prevaren. I to od žene. I to od najbolje žene koju je u životu upoznao. I to od jedine žene koju je zavoleo. Od žene zbog koje je vredelo promeniti život.

Mislite da je to moja krivica? Slušajte dobro, nisam ja izgubio sina zato što ga nisam voleo, već zato što ste vi počeli rat! A počeli ste rat da biste ušli u naše živote, baš kao što ste vi, gospodine oberšturmbanfireru, hteli da uđete u život moje žene! Tako je i vaš narod želeo da uđe u drugi svet, vama dalek ali privlačan. Rat je način vaše komunikacije! Drugačije ne umete da se obraćate. A krijete se iza tobožnje civilizacije! Uzalud vam i Betoven i Gete, gospodine Švarcenbek, iza njih ostaše koncentracioni logori! Ali, za utehu vam je što i ovi drugi sa Zapada nimalo nisu drugačiji. Francuzi, Englezi, Amerikanci… svi ste vi isti! Cela vaša istorija je istorija ulazaka u tuđe živote! I sad vi meni, kome je jedno dete pogođeno vašom bombom mrtvo, a drugo bogalj, kažete da ja imam još vremena da ispravim svoju krivicu!“

Da se ne igramo žmurke, gospodine Jirgene, san svakog Germana je da vlada. To vam je smisao života! Ne trpite da postoji išta mimo vaše kontrole. Ni u Kini! Vaš vođa je genije! On je uspeo to i da ostvari, doduše nakratko, ali je uspeo. Ostale zapadne vođe, i u Engleskoj, i u Americi, pa i u Francuskoj, bore se protiv njega samo zato što mu zavide, jer je san zapadnog čoveka da bude ono što je vaš vođa uspeo da bude. Svejedno da li je fašista ili demokrata! Svejedno! Samo da je gospodar sveta. Konkistador, onaj koji širi kulturu i civilizaciju! Oružjem. Bombama. Logorima! To vi nazivate cenom napretka! Sva ova tragična komedija počela je tako što vi, na Zapadu, niste bili u stanju da se međusobno dogovorite ko će da vlada.“