Dejan Stojiljković

Стојиљковић има занимљиву машту, пише лагано и постоји латентни осећај да ће бити још занимљивије након пар страница. То се ретко деси јер се прича заврши нагло. И пошто ми као читаоцу недостаје крај морам да започнем следећу причу која тако много обећава на почетку. Причу Неонски блуз сам већ читала у истоименој збирци и није ми јасно зашто је овде поновљена. За остале приче закључила сам да је тешко писати занимљиве и духовите приче - романе у којима је главни јунак вампир, јер је онда главни јунак претенциозан. Све ми делује помпезно и извештачено. Ни сочне псовке то не могу да поправе. Али ипак нисам незадовољна књигом, јер кључна компонента причање приче је испуњена.