Ejmi E. Herman

Eksperimentatori sa Klivlendske klinike u Ohaju, sproveli su studiju u kojoj su ljudi povećali snagu u sopstvenim prstima za 35 odsto isključivo mentalnom obukom – zamišljajući kako vežbaju prstom petnaest minuta dnevno, dvanaest sedmica – a bez ikakvog stvarnog

fizičkog kretanja. Jačanje mišićne mase bez pokreta bilo je moguće zato što mentalno vežbanje pokreta aktivira iste kortikalne oblasti mozga kao i fizički pokreti. Slično tome, mentalno vežbanje može da utiče na procese koji su kontrolisani podsvesno zato što oni dele ista nervna kola

Gracijano pripisuje taj fenomen onome što naziva „teorijom sheme pažnje“. Dok sedimo u njegovom kabinetu – kojim izvanredno dominira živopisno naslikani mural na kome dinosaurus po imenu Nauka jede naučnika, a Gracijano radosno priznaje kako je taj naučnik on sam – objašnjava mi osnove. Pošto su ljudi bombardovani stimulansima, kako spolja u obliku prizora, zvukova i drugih čulnih informacija, te iznutra u obliku misli, emocija i sećanja, mozak ne može da obradi svaki delić informacija na koje naiđe. Umesto toga, on mora da se usredsredi na neke stvari i pojave nauštrb drugih. Način na koji neuroni u ljudskom mozgu odlučuju čime će se baviti naziva se pažnjom.