Džek Keruak

o Ničeu i svim onim čarobnim intelektualnim pitanjima u koja je Čed bio toliko upućen.

osim da na pisanje moraš da budeš navučen kô na benzedrin.“

a ja sam se gegao za njima, kao što se celog života gegam za ljudima koji me zanimaju, jer za mene postoje

jedino ljudi koji su ludi, ludi za životom, za razgovorom, ludi od želje da budu spaseni, željni svega istovremeno, ljudi koji nikada neće zevnuti ni reći nešto banalno, već koji gore, gore, gore kao fantastični vatromet i rasprskavaju se kao pauci preko zvezda, a u sredini prsne modra svetlost i svi zadivljeno viknu: „Uuuu!“

Ali Dinova inteligencija je bila u svemu isto tako formalna, blistava i potpuna, samo nije bila dosadna kao kod intelektualaca, a „kriminalno“ u njemu nije bilo nešto potajničko i podrugljivo, bilo je to raspojasano prštanje američke radosti uz razdragane usklike; bilo je to zapadnjaštvo, vetar zapadnjak, oda sa Zapadnih ravnica, nešto novo, odavno prorečeno, odavno iščekivano (Din je samo krao kola da bi se vozikao iz zezanja).

je uz zvižduk othujao preko ravnice, tamo kuda su stremile naše želje.

Voz je uz zvižduk othujao preko ravnice, tamo kuda su stremile naše želje.

Džon Klelon Holms dao mu je dovršen primerak rukopisa koji je naslovio „Bit generacija“

Kao što je to shvatio i formulisao Vilijam Ba­rouz: „Posle 1957. Na putu je prodao bilion leviski i milion aparata za espreso, a takođe je i poslao bezbrojne klince na put.

– anonimnost na svetu ovozemaljskom bolja je nego slava na nebeskom,