Ivan Ivanji

i te kako znam kako se osećaju oni koji danas pate, stvarno saosećam sa njima, ali znam da im time ne pomažem.

Svakom je dobro na svoj način. Ili loše.

Problem je bila veronauka. Ona nas je pre svega naučila razlikama, ne da treba svi da se volimo, nego da se zbijemo kao dobro, poslušno stado svako oko svog pastira.

koji je po zadatku hobotnice od ohridskog dijalekta bugarskog jezika skovao makedonski jezik, napisao prvi rečnik i prvu gramatiku tog novorođenog jezika.

svoje tridesete godine više sam ga cenio od Andrića. Od tridesete sam shvatio koliko je Andrić veći pisac.

Takva i mlada Jugoslavija, održavala je reč bez obzira na to da li će se naknadno pokazati glupom.

Opet iluzije? Zar nije pravo mladosti da ima iluzije? Zar gubljenje iluzija nije znak ne toliko zrelosti, koliko starosti? Znači, mlad sam dokle god mogu da negujem iluzije.

Šta su uopšte ti dokumenti, pa da poverujemo da nam saopštavaju istinu? Dokument je nešto što je neko po nečijem naređenju ili molbi napisao, verovatno za honorar ili platu

Neću da nabrojim koliko puta je moje mesto rođenja, ostavši, naravno, gde je bilo, premešteno u po imenu drugu državu. To znači da navođenje države u kojoj si rođen ne znači ništa, mesto rođenja je bitno, ali opet treba paziti da li je menjalo ime

Da se sin rimskog senatora probudi u našem vremenu i ujutro ode u kupatilo, ne bi rekao da je to napredak, nego strahoviti pad komfora. Njemu je rob pripremio bazenčić