Nenad Dropulić

Je li neophodno ponekad biti ravnodušan jednostavno da bi se sačuvalo duševno zdravlje, da bi se živelo normalno, uživalo u dobrom jelu i čaši vina dok svet oko nas preživljava potresne bure?

Ravnodušnost je, na kraju krajeva, daleko opasnija od besa i mržnje. Bes je ponekad kreativan. Čovek može da napiše vrhunsku pesmu, vrhunsku simfoniju. Može da učini nešto izuzetno za čovečanstvo jer je besan zbog nepravde koju vidi. Ali ravnodušnost nikada nije kreativna. Čak i mržnja može da izazove odgovor. Borimo se protiv nje. Odbacujemo je. Razoružavamo je.

Ravnodušnost, prema tome, nije samo greh nego i zločin.

Ne kvari vlast nego strah.

Strah od gubitka vlasti kvari one koji vrše vlast, a strah od pokvarene vlasti kvari one nad kojima se vlada.

Problem s rodovima je to što propisuju kakvi treba da budemo umesto da prepoznaju kakvi jesmo. Zamislite koliko bismo bili srećniji, slobodniji i verniji samima sebi kad ne bismo nosili breme rodnih očekivanja.

Šta je to ravnodušnost? Ta reč znači da je nekome svejedno.

Čudno i neprirodno stanje u kom blede granice između svetlosti i tame, sumraka i zore, zločina i kazne, surovosti i saosećanja, dobra i zla. Kakvi su tokovi i neizbežne posledice ravnodušnosti? Je li ravnodušnost filozofija? Da li je filozofija ravnodušnosti zamisliva? Može li se ravnodušnost smatrati vrlinom? Je li neophodno ponekad biti ravnodušan jednostavno da bi se sačuvalo duševno zdravlje, da bi se živelo normalno, uživalo u dobrom jelu i čaši vina dok svet oko nas preživljava potresne bure?

Bolje nepravedan nego ravnodušan Bog.

Besedniku su neophodni oštroumnost logičara, mudrost filozofa, gotovo pesnički jezik, pravničko pamćenje, glas tragičara i pokreti odličnog glumca“, napisao je Ciceron, jedan od najboljih rimskih govornika, u eseju O besedništvu. „Zbog toga je malo šta u ljudskoj vrsti ređe od savršenog govornika.“

Besedniku su neophodni oštroumnost logičara, mudrost filozofa, gotovo pesnički jezik, pravničko pamćenje, glas tragičara i pokreti odličnog glumca“, napisao je Ciceron, jedan od najboljih rimskih govornika, u eseju O besedništvu. „Zbog toga je malo šta u ljudskoj vrsti ređe od savršenog govornika.“

. prvi izgovorio Džon Stjuart Mil u govoru: „Da bi ostvarili svoje ciljeve, zlim ljudima potrebno je samo da dobri ljudi ne preduzmu ništa.“