Keli Rimer

na i improvizovani hor zapevali su Serdeczna Matko – odu Voljenoj Majci.

Krivi smo zbog nečinjenja

no što je ona videla kao nepromišljeno u mojoj prošlosti odražavalo je moj nedostatak hrabrosti, ne nepromišljenosti – svaki put kad se nisam usudila da je unapred upozorim da očajnički želim drugačiji put od onog koji mi je ona izabrala

Dom nije zemlja u kojoj se nalazimo – to smo mi. Dom je budućnost koju smo planirali i o kojoj smo sanjali. Možemo ga izgraditi svuda

Imala sam osećaj kao da smo bili na različitim stranama veoma dugačkog pešačkog mosta i oboje smo se plašili da zagazimo na njega. Svaki put kad bi neko od nas koraknuo napred, drugi bi se povukao u slučaju da most ne može izdržati

kakvo mi je otkriće bilo da radim ovakvo nešto – da stojim na planinskom vrhu bez posebnog razloga, osim samog iskustva. Ovaj trenutak je bio ulaganje u mene samu

Uvek ćemo naći put jedno do drugoga.

Uvek.

Naši preci su platili prokleto visoku cenu da bismo mi imali ovakav život – najbolje što možemo jeste da im odamo počast tako što ćemo ga živeti punim plućima.

Tomaš Slaski je rešio da postane lekar kao i njegov otac, ali oduvek sam mislila da je rođen da priča priče. Odlučila sam da ću se jednog dana udati za njega kad mi je ispričao zamršenu pripovetku o spasavanju princeze sirene iz jezera, dok je ostatak našeg grada spavao. Ja sam imala devet godina, a on dvanaest, ali već smo bili dobri prijatelji, i tog dana sam odlučila da je moj. U godinama koje su usledile i on je mene počeo da posmatra kao svoju, i kad sam završila sedmi razred i moja porodica više nije mogla priuštiti da me šalje u školu, prešlo mu je u naviku da me posećuje kod kuće.

Život ima načine da te podseti da si prepušten milosti sudbine i da čak i dobro osmišljeni planovi mogu u trenutku da se izjalove