Keli Rimer

bila sasvim racionalna kao obično. Možda ću

Naš porodični život neće nikad biti lak, ali to neće sprečiti nikoga od nas da ostvarimo snove. Naši preci su platili prokleto visoku cenu da bismo mi imali ovakav život – najbolje što možemo jeste da im odamo počast tako što ćemo ga živeti punim plućima.

na i improvizovani hor zapevali su Serdeczna Matko – odu Voljenoj Majci.

„Naravno da jeste. Živ je i dobro je i daje sve od sebe da nam se vrati.“

Krivi smo zbog nečinjenja

no što je ona videla kao nepromišljeno u mojoj prošlosti odražavalo je moj nedostatak hrabrosti, ne nepromišljenosti – svaki put kad se nisam usudila da je unapred upozorim da očajnički želim drugačiji put od onog koji mi je ona izabrala

Dom nije zemlja u kojoj se nalazimo – to smo mi. Dom je budućnost koju smo planirali i o kojoj smo sanjali. Možemo ga izgraditi svuda

Imala sam osećaj kao da smo bili na različitim stranama veoma dugačkog pešačkog mosta i oboje smo se plašili da zagazimo na njega. Svaki put kad bi neko od nas koraknuo napred, drugi bi se povukao u slučaju da most ne može izdržati

kakvo mi je otkriće bilo da radim ovakvo nešto – da stojim na planinskom vrhu bez posebnog razloga, osim samog iskustva. Ovaj trenutak je bio ulaganje u mene samu

Čak i u najgorim vremenima, život ima svoj ritam i dani se nadovezuju jedan na drugi