Jelena Jovanović

– I nisam gruba. Ja sam… direktna. A to je baš ljupko.

„Nije lako pokloniti nekome srce, ali je izvodljivo ako ti ta osoba pokloni svoje u istom trenutku, poput dva vojnika koja polažu oružje.“

– Tu sam – šapne dok me ušuškava. Stalno je to govorio i ne sećam se više zašto. Ali znam šta to znači: Uz tebe sam. Čuvam te. Tvoj sam.

Ovog leta nisam mala Adi koja je stalno u pozadini. Nisam osoba na koju zaboraviš kad drugarima govoriš ko je sve u pabu. Nisam devojka koju izbegavaš jer si upoznao bolju.

Šta, dođavola, to radim sa svojim životom, što zasad na sve načine izbegavam

Sviđaš mi se, Dilane – šapne. – Više nego što bi smeo.

Puls mi ubrza. – Nema tu šta da se sme.

– Naravno da ima. Kroz koji mesec otići ćeš da juriš neku novu plavušu iz Atlante. Ti sa svojim romantičnim idejama, prelepim rečima i beležnicom punom pesama… – Zabaci glavu i pogleda u zvezde. – Slomićeš mi srce, Dilane Abote. Osećam to.

Ljubavnica. Ta je reč našla put u pesme koje zapisujem u beležnicu kad odem iz njenog kreveta, ali već je počela da se menja, izgubila je ono „nica“ i postala ljubav.

Draga, ja sam majstor za to da sabotiram samu sebe, nikada nemoj da me pitaš zašto nešto radim.

Nikada nisam prestao da te volim i iskreno mislim da nikada i neću jer sam pokušavao da te prebolim na sve načine i nikada nisam uspeo u tome. I potpuno razumem ako ne želiš da mi se vratiš posle onoga što sam uradio. Ali, Adi, moraš da znaš da sam svestan da je to što nisam hteo da te saslušam najgore što sam ikada uradio i nešto što najviše prezirem kod sebe, i da te nikada neću napustiti ako mi daš drugu šansu. Uvek ću te saslušati. Nikada ti neću okrenuti leđa. Kunem ti se.

Volela sam te čak i kad sam te mrzela.