Vladimir Kecmanović

Svi su znali da smo Murat i ja najbolji jarani.
Ustvar, Murat je nekima ponekad i znao bit bolji jaran neg meni.
Al on od mene boljeg jarana imo nije.

„Pobednici dolaze i prolaze, a ono na čemu počiva opstanak čovečanstva jesu prirodne sile i čovekov osećaj za drugog čoveka. A tog humanizma i tog opstanka nema dok nema makar slutnje da Bog postoji.“

I – valjda nisu očekivali da će me naći tu gdje su me našli.

Baš u toj sobi.

Komšinica Tidža.

I komšija Hasan.

dobro kaže Zlaja:

Ko nikad nije imô muda da se pobije – sad kolje. Ko nikad pićke vidio nije – sad siluje.

To jutro bilo je mirno.

Spavali smo u stanu.

Jer mirna je bila i noć

Ko nikad nije imô muda da se pobije – sad kolje. Ko nikad pićke vidio nije – sad siluje.

Mene u ovom ratu vaši nisu iznenadili. Od njih ništa bolje nisam ni očekivala. Iznenadilo me je što moji nisu ništa bolji. U to do ovog rata nisam htjela povjerovat.

Na suprotnosti ta dva lika pokušao je da izgradi sliku ovozemaljskog sveta u kom su nedužni krivi, a krivci dele nepravdu.

Pobednici dolaze i prolaze, a ono na čemu počiva opstanak čovečanstva jesu prirodne sile i čovekov osećaj za drugog čoveka. A tog humanizma i tog opstanka nema dok nema makar slutnje da Bog postoji.“

Intuicija pisca govorila mu je da zlo, kada želi da siđe među ljude, uzima najbezazlenije moguće oblike.

A da se konačno otkrije kada je prekasno.