Marko Mladenović

Ali odakle ona potiče, ta bolest žudnje? Od načina na koji sam se rodio, ili od onih što su me napravili, ili od ekipe s kojom sam se kasnije družio? Svi upozoravaju na loše uticaje, ali čoveka uništi ono što je već u njemu.

Engleska je malograđanska zemlja“, stalno je govorio Niš, „ali ne shvata to. Nema nikakvu kulturnu snagu. Zato je carstvo osuđeno na propast

Nijedan očajnik koga je Čartrejn ikada poznavao nikada nije otišao i upucao srnetinu ako je gladan. Upucao je kasira u prodavnici pića.

Usled onoga što se te jeseni dogodilo jedanaestog septembra posteri su sada bili priheftani jedan na drugi, kao i regruteri. Hajde da idemo da prašimo teroristima turove, govorili su svi oni, i mnogi su se odazvali na poziv. Zašto da ne. Primamljeni obećanjem makar jednog plaćenog posla, između srednje škole i smrti. Jer sam napad nije izgledao kao da se zaista dogodio. Nama su neboderi samo televizija, tako da nam je, dok smo gledali ona dva kako padaju, iznova i iznova, to ličilo na iste one filmske efekte koje smo uvek viđali. Znali smo da su ljudi poginuli. Imali smo svoj skup, spuštenu zastavu, tugu i sve ostalo. Imao sam noćne more da onako padam s visine. Znam da su u pitanju bile prave zgrade. I ima ih i dalje još mnogo što stoje u onim gradovima, te pretpostavljam da je to razlog za brigu. Kada bi ovde nadletali neki teroristi, pogledali bi razvaljene rudarske kratere i planine dignute u vazduh i kazali: „Produži. Ovo mesto je već uništeno.“ Bilo mi je teško da shvatim kako je jedanaesti septembar moja borba. Što se ticalo činjenja dobra bližnjemu svome, bolja mogućnost bila mi je fudbal.

Tuga retko napada spreda. Draže joj je da ti se prikrade kad je najmanje očekuješ.

Svi smo tako luksuzno glupi kad nam u životu sve ide kako treba.

Bedekerov turistički vodič za Italiju. Mnogo su mu se dopadali njegovi planovi i mape, njegove obuhvatne, stroge ocene ovog restorana i onog hotela

Bavi se onim na šta možeš da utičeš

nije isto porasti i odrasti.

Želja da ga promenim počela je da ističe iz mene – godine željenja da ga promenim, naprasno sam shvatila – ostavljajući širom otvoren prostor iznutra. I tek tako, bila sam slobodna. Nisam želela da slušam šta on ima da kaže u svoju odbranu; nisam više želela ni da vičem na njega.

Ne moram da mu dočaravam da nešto vredim.

Ne moram da budem odgovorna za njegova osećanja.