Jelica Greganović

Najteže je biti čovek kada si jači.

Svako kretanje na put je bilo ravno većoj seobi naroda. Kakvi Stari Sloveni, oni su imali bitno manje stvari od nas. Odlazak na more je ličio na emigraciju. Nosi se sve, sve je neophodno. Cipela dovoljno za stonoge, krokodili, čamci, kantice, ajkule, sve na naduvavanje što postoji. Kompromisa nema, sve im treba

Ulazak dece u svet odraslih je izlazak odraslih iz sveta normalnih.

Kako je prošlo vreme između tada i sada, ne bih umela da vam ispričam. Iako se činilo da se razvlači kao žvaka, ona roza s ukusom šampona od jagode, vreme je kanda iskoristilo trenutak naše nepažnje i protrčalo brzinom afričkog poštara koji nosi telegram o objavi rata. Shodno tome se ono detence iz četvoronožnog hoda, dok mu pelena na pozadini veličinom konkuriše punom mesecu, neopaženo diglo na dve noge i zgrabilo ključeve od mog automobila.

Seksolozi kažu da su seksualni kapaciteti zrele žene i mladog muškarca kompatibilni. On bi da se istakne i dokaže, ona da nikom ništa ne mora da obeća. Opušteno.

Ako se probudiš sa dečjim laktom u ustima i medveđim uvom u oku, to je to – radosti roditeljstva.

Jedna od vrednosti u životu je da naučiš da razumeš druge.

Ako drugi život postoji, ja ću se u njemu garant, zahvaljujući zaslugama iz sadašnjeg, pojaviti kao segment faune. Zato što je moje detinjstvo bilo posvećeno misionarskom radu spasavanja životinja, čak i onda kada im moja asistencija uopšte nije bila potrebna.

Sve će ućutati, crneće se na snegu goli čokoti, nebo će biti hladno i sivo. Tišina će leći na zemlju, gluva i teška. Tada će on i dalje čuvati sve što je imao, iako ništa nije imao, sve mirise, sve zvuke, svaki pedalj zemlje pod lozom i svaki treptaj lista na njoj, sve boje grožđa, svaki dah slatkog sunca u njemu.

Jedna od najčešćih mudrosti bez pokrića koju ćete čuti i pre no što kročite sa porodiljskog bolničkog odeljenja, gde ste upravo na svet donele bebu sa tek započetim garantnim rokom, glasi: „Ne nosi ga mnogo po rukama, da se ne navikne.“