Filip Albers

Moj omiljeni broj je 11, verovatno zbog vitkosti. Jedinica sa nosem i jednom nogom. Ona pomalo liči na pingvina. Simpatična, ali svedena figura. Dvojka je naravno labud. Trojka je okrenuta suprotno od pravca čitanja. To su u stvari sve cifre. Četvorka je nezgrapna kapuljača. Petica se gore naglo prelama, a dole širi. Šestica radoznalo pruža glavu uvis, a sedmica oprezno uranja mali nožni prst u vodu, dok se trup savija unazad. Osmica je čudesno simetrična, stamenog struka koji se može, ali ne mora naglasiti. Negde izgleda kao dva jajeta postavljena jedno na drugo, a u najboljem slučaju je neprekidna ešarpa. Devetka sama sebi kopa grob.“

Tako je ulje za podmazivanje WD-40 (poznato svakom ko je jednom stručno popravljao bicikl) dobilo ovaj naziv jer mu je sastav pronađen tek u četrdesetom pokušaju: Water Displacement perfected on the 40th try********, kako piše na veb-stranici proizvođača. On je inače 1969. zbog uspeha svog jedinog proizvoda promenio naziv Rocket Chemical Company u WD-40 Company. O

Možemo pretpostaviti da će s globalnim pobedonosnim napredovanjem Kine i broj osam polako ući u našu hibridnu popularnu kulturu, kao što nas je odnedavno snašla Noć veštica sa kombinacijom crne i žute boje bundeve

„Ako želiš da pronađeš 216, možeš ga svuda pronaći. Kao 216 koraka od ugla tvoje ulice do kućnih vrata. Pa 216 sekundi koje provodiš u liftu. Ako nešto postane fiks-ideja, onda se sve ostalo filtrira i izbacuje, pa se svuda vidi samo to.

Cene nemaju veze sa karakteristikama proizvoda (u ovom slučaju: ukusom) ali menjaju – kao placebo – dejstvo proizvoda na mozak.“ Budući da se cenovni signal tumači kao šifra za kvalitet, on postaje deo potrošačkog doživljaja i menja psihološko dejstvo proizvoda.

Restorani su uopšte neka vrsta paralelnog univerzuma koji je predodređen za perfidne trikove iz oblasti psihologije cena. Ko uđe u njih, očigledno ostavlja svu nadu i kritičko razumevanje brojeva zajedno sa kaputom na garderobi. To je konstatovao još Daglas Adams, svakako jedna od najmerodavnijih ličnosti u svim važnim životnim sferama, i proglasio bistromatiku novom matematičkom poddisciplinom, gde važe posebne zakonitosti: „Kao što je Ajnštajn primetio da prostor nije apsolutan, već zavisi od kretanja posmatrača u njemu, i da vreme nije apsolutno, već zavisi od kretanja posmatrača u njemu, tako je danas poznato da brojevi nisu apsolutni, već zavise od kretanja posmatrača po restoranima.“

U skladu sa tim najskuplje jelo na jelovniku, file kobe govečeta ili karpačo od jastoga sa tartufima po ceni od preko 100 dolara ima funkciju sidra. Ono ne služe tome da se poručuje, već samo da iskrivi merila. U poređenju sa tim jela od 30 dolara se stvarno čine povoljnim, iako cena objektivno nije primerena – a kupac se raduje svom navodno povoljnom izboru. Zbog toga se u jelovniku takozvane „zvezde“, omiljena jela sa visokom profitnom maržom, rado stavljaju neposredno pored sidra i tako zahvaljujući upadljivom kontrastu naročito padaju u oči. S druge strane, manje profitabilna jela koje jedan restoran ipak mora da ponudi da ne bi rasterao stalne goste – Paundston ih naziva „zaprežno kljuse“ – skrivaju se u „Sibiru jelovnika“ gde pogled retko pada na njih.

Veći izbor deluje na podsvest kupaca, pa oni biraju srednje skupi kompromis.

Ne sumnjam da je moguće dati novi pravac tehnološkom razvoju koji će ga preusmeriti na stvarne potrebe čoveka. Ali to takođe znači: na pravu meru čoveka. Čovek je mali i zato je malo lepo.“

Ako je složenost neizbežna, jer odražava složenost sveta ili problema koje treba rešavati, onda se može oprostiti jer je razumljiva i može se naučiti. Ali ako su stvari komplikovane, ako je složenost rezultat manjkavog dizajna u koracima koji se ne mogu pratiti i bez vidnog razloga, onda rezultat zbunjuje, konfuzan je i frustrira.“