Milenko Popović

Istrajnost i jednostavnost vrede više

od stvari koje u oči upadaju, a iza njih praznina stoji,

pun mesec ne ostaje uvek takav, privlačne boje oblaka ne traju dugo. Kad neka sreća dostigne svoj vrhunac, pravilo je da počne neka nesreća, i obratno

Susedi s kojima se pozdravljaš svakog dana

vredniji su od rođaka na drugom kraju sveta.

Prvi brak – zadovoljimo svoje roditelje.

Drugi brak – zadovoljimo sami sebe.

Bogatstvo na bogatstvo ide,

veza će uvek nadmašit’ napor.

Para će na paru uvek da dođe,

siromasi samo uzaludno traže.

Istrajnost i jednostavnost vrede više

od stvari koje u oči upadaju, a iza njih praznina stoji,

Umerenost je lek,

koji najbolje pristaje siromahu.

Reči stvaraju dvostruka čuda:

slatke reči tope čak i led,

a umešaj unutra jednu ljutitu reč

i u tren oka toplota se u led pretvara.

U mislima je gledam

sa svežim cvećem u kosi.

Te crvene usne

ničim nedoterane.

Još nisam ni prestao da je gledam,

a već želim da je ponovo vidim.

U očima ljubav joj plamti,

al’ usne se boje da kažu.

Istina, oči joj govore,

ali ja bih hteo reč.

Opirala se,

ali kao da me je milovala.

Kad je pored mene

ili kad beži koraka hitra,

uvek se pitam:

kad će da se preda?

Jedna ljubazna reč, i čovek zaboravi hladnoću. Ljutita reč, i srce vam se trese usred leta.