Alan Vots

Ko želi da spase dušu, izgubiće je

obrnutim zakonom“. Kad pokušavaš da ostaneš na površini vode, potoneš; kad pokušaš da potoneš, plutaš. Kad zadržavaš dah, gubiš ga – što smesta priziva staru i veoma zanemarenu izreku: „Ko želi da spase dušu, izgubiće je.“

Napredak je bio varka, rekao je, a sanjarenje o sutrašnjici bio je čist eskapizam od bola kojeg se plašimo danas.

Bila je godina 1951. i upravo je izgubio svoje zvanje episkopalnog sveštenika, a istovremeno se razveo od svoje mlade žene. Sledio je dugotrajnu opčinjenost zen-budizmom, te je proveo svoje bogoslovske godine u pokušajima da spoji istočnjački i zapadnjački misticizam

li moguće da je ljudski život samo kratak treptaj u vremenu, pun haosa i bola, između mraka koji prethodi rođenju i mraka koji sledi posle smrti

postkvantne teorije koje postavljaju univerzum prožet beskrajnom inteligencijom

Oduvek me je očaravao zakon obrnutog truda.

Kad pokušavaš da ostaneš na površini vode, potoneš; kad pokušaš da potoneš, plutaš.

Ova knjiga predstavlja istraživanje tog zakona u vezi sa čovekovom potragom za psihološkom sigurnošću i njegovim naporima da pronađe duhovnu i intelektualnu sigurnost u religiji i filozofiji. Napisana je u ubeđenju da nema prikladnije teme u vreme kad se ljudski život čini tako neobično nesigurnim i nepouzdanim.

to smo sposobniji da osetimo zadovoljstvo, to smo osetljiviji na patnju