Dženi Kolgan

Ako na nekom mestu ostaviš srce, ono je uvek s tobom.

Ako na nekom mestu ostaviš srce, ono je uvek s tobom

„Tako je, tako je. Želite li martini?“ Ruben ju je pogledao i pucnuo prstima. „Ne. Ne, znam šta vam treba. Treba vam margarita. Jesam li u pravu ili ne? Margarite oteraju sve loše. Dok se ne probudiš u smeću. HA.“ Izleteo mu je pomalo neobičan graktav smeh.

„Pa, uživaj u njima takvima kakvi su“, rekao je Hakl, mašući rukama oko sebe. „Živi u ovom trenutku. Nemoj da ga slikaš, ne pokušavaj da ga uhvatiš i zamrzneš zauvek. Hajde samo da uživamo u svicima.“

„I možda“, štucnula je Poli, „još jednoj čaši ove najukusnije medovine.“

Kraljice moja“, izgovarao je Ruben tiho i jednolično, čitajući sa papira. „Neka sila bude s nama dok putujemo kroz galaksiju vremena. Zaklinjem se da nikad neću preći na tamnu stranu…“

Ako postoji lepše mesto da se bude tužan, ja ne znam za njega

Ako na nekom mestu ostaviš srce, ono je uvek s tobom.“

na nekom mestu ostaviš srce, ono je uvek s tobom.“

Policija je zapečatila plažu, i došli su posebni brodovi i izvukli dizel iz broda – oko sto pedeset dve hiljade litara – ali ostalo je još mnogo robe na dnu okeana i brod je morao da se odvuče na otpad.

onda se setila kako joj je majka rekla da je bog tinejdžere učinio užasnim da bi roditelji bili srećni kad odu od kuće, što je mnogo toga objašnjavalo.