Marisa de los Santos

Kao što je rekao Radjard Kipling: ’Nikad ne gledaj unazad da ne bi pao niza stepenice.’

Glas joj je postao tiši, blag i ritmičan, kao zaljuljana kolevka. „Zatvori oči i nacrtaj magični krug u pesku. U tom krugu je čist vazduh, sija sunce, ptice cvrkuću. Ništa loše ne može da uđe u taj krug, nijedna ružna uspomena, nijedan strah za budućnost, nijedno kajanje, nijedna izrazita lična mana.“

„Hvala ti za to ’izrazita’“, odvratila sam.

„Nema na čemu. Ćuti. A sad, zakorači u taj krug, stvarno zamisli sebe kako zakoračuješ. Jednom pa drugom nogom. Kad budeš u centru, samo budi. Pusti korenje. Dozvoli da te mir natopi, sve do srži u kostima. Neka natopi i natopi i natopi. Natapaš li se?“

Ne mogu da tvrdim sa sigurnošću, ali kad se osvrnem na to vreme, uviđam da je bio usamljen, usamljen a da to nije ni znao, što je verovatno najgora vrsta usamljenosti.“