„Јунак нашег доба“ је роман Михаила Љермонтова, написан 1839. године. Настао је у доба романтизма, али поседује важне елементе психолошког реализма, па је стога сматран првим психолошким романом руске књижевности. Реч је о романтичарском роману који се бави питањем тзв. „сувишног човека”, бајроновског јунака, приказаног кроз лик младог официра Григорија Александровича Печорина. Наративна структура романа је комплексна и није хронолошки организована. Роман се састоји из пет засебних целина, кратких прича испирчаних из различитих перспектива, које су концентрисане око главног лика. Реч је о револуционарном књижевном делу које је специфичном структуром, хронолошким експериментима и инвентивним.
