,,Дневник 1991.-1993.“, представља неке од последњих ,,забелешки старог покварењака“, смиреног и осмехнутог интензивним и горким животним искуством, пре свега кретањем по оштрој ивици друштвене маргине, непристајањем на правила, глупости и калупе гомиле, резигнацијом спознаје о трајној промашености и злу света, као и свесним одустајањем у раној младости једног бескомпромисног, интелигентног шерета на јурњаву за наметнутим, илузорним и испразним циљевима система унутар клопки ултимативне brainwashing машинерије после чијег гажења и лоботомије од човека обично не остаје ништа сем празне, неупотребљиве љуштуре.
